Moje iskustvo sa podizanjem kapaka: Od straha do savršenog rezultata

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila operaciju, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži zakucanu gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo, da mi je funkcionalnost bila glavna stavka. Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i, istini za volju, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, super je odgovorna. Ali, sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama da malo otvorimo oko. Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje. I onda je konačno odluka pala: radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo?

Kad sam zakazala, ja sam po običaju "trubila" okolo šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… I kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. OK, njihovo pravo. Kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Početak procesa: Konsultacije i priprema

Proces podizanja kapaka počinje konsultacijama. To je ključni korak gde hirurg detaljno pregleda vašu anatomiju, sasluša vaše želje i objasni vam šta je realno moguće postići. Dr Anici Jevremović je neverovatno važno da pacijent potpuno razume proceduru, očekivane rezultate i tok oporavka. Ovaj korak je suštinski za izgradnju poverenja i smanjenje anksioznosti.

Na konsultacijama se takođe razgovara o anesteziji. Ovo je verovatno jedna od najčešćih tema koja plaši ljude. Danas se podizanje kapaka uglavnom izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste - oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da izaberu analgosedaciju. To je stanje u kome ste opušteni i pospani, a nakon toga se ničega ne sećate. Naravno, ova opcija zahteva i doplatu za anesteziologa.

Investicija u sebe: Očekivani troškovi

Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko određene sume, mada treba računati na moguću varijaciju u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih odokativnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neki hiruzi dodatno naplaćuju konsultacije, neki kontrole, a neki sve uračunaju u konačnu cenu. Vaše je da sve to unapred pitate i budete potpuno informisani.

Dan operacije: Osećaj spokojstva

Dan podizanja kapaka je došao. I tu se desilo nešto neobično. Kao neko ko se na sistematskom smrzne od straha zbog vađenja krvi i ko je anksiozna kod zubara, očekivala sam da ću biti jako nervozna. Međutim, nisam bila. Čak ni malo. Čekala sam da krene, očekujući hladne ruke koje se tresu i vilicu koja svakoće. I ništa od toga. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to bila privilegija što svog plastičnog hirurga poznajem skoro devet godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala. A upravo taj osećaj potpunog poverenja treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za ovakav korak. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Sam zahvat traje manje od sat vremena, dakle, veoma brzo. Nakon toga idete kući. Odgovoriću na tri najčešća pitanja koja svi postavljaju:

1. Da li boli? Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati, ali dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.
2. Kako izgledam odmah posle? Imate flastere. Prvi, deblji flasteri, koje nosite oko 24 sata, daju osećaj kao da nosite kačket - morate da podižete glavu da biste videli širi horizont. Ali oni se lako skidaju, bez čupkanja.
3. Da li sam uplašena za rezultat? U mom primeru, nisam. Zbog apsolutnog poverenja u hirurga.

Tok oporavka: Dan po dan

Kući sam otišla odmah. Nakon 24 sata, skinuti su prvi flasteri. Dr Anica Jevremović ih je natopila nečim i začas skinula - nema cimanja. Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila još narednih šest dana. Čim su stavljeni, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od većine ljudi, jer otečenost zavisi i od tehnike hirurga i od samog organizma.

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon sedam dana, skinuti su konci. A već nakon deset dana, ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja kapaka. Tog desetog dana, snimala sam se i sa ajlajnerom - malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim! Spušteni kapci su to onemogućavali, a sada je to bila stvar prošlosti.

Rezultati i česta pitanja nakon nekoliko meseci

Sada, nekoliko meseci nakon podizanjem kapaka, mogu da odgovorim na pitanja sa većom perspektivom.

Modrice i hematomi? Modrice nisam imala. Mali hematomi koji se prirodno pojave tokom operacije su vremenom potpuno nestali.

Ožiljci? Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanja kapaka. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ništa se ne vidi. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam i koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ožiljak lako učinim nevidljivim.

Trajnost rezultata? Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, ide na podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne neinvazivne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi i stari. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija kapaka, jer su rezultati veoma dugotrajni.

Moj primer: Zašto nisam ovo uradila ranije?

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" sa nitima i tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola - koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da snimam i radim… Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. I to se ispostavilo kao najisplativija opklada mog života.

Operacija podizanja kapaka nije samo estetski poboljšanje. To je poboljšanje kvaliteta života. To je sloboda pogleda, bukvalno i figurativno. To je osećaj da se ogledalu prilazite sa osmehom, a ne sa željom da istegnete kožu prstima. Ako razmišljate o tome, neka vam moje iskustvo bude vodič i ohrenjenje. Informišite se, pronađite stručnjaka kome verujete poput dr Anice Jevremović, i napravite korak ka sebi.